Poslije utakmice pretkola Kupa UEFA Željo – Pennarossa iz San Marina krajem jula 2004. Omar, Ismar i ja smo krenuli u Hrvatsku. Važno je napomenuti, odnosno važno mi je sebe napomenuti da je Želju tada trenirao Jiri Plišek koji će kasnije Edina Džeku odvesti u Češku, a sve ostalo je historija. Ja sam izašao iz auta u Zagrebu, a oni su produžili u Opatiju. Sutra sam imao sastanak u redakciji Playboya, a onda u kombiju sa Edom Maajkom, Emirom DJ Soulom, Frenkiejem i ekipom zaputio sam se u Motovun na zatvaranje Film Festivala.
Edo je s rajom nastupio na livadi u podnožju Motovuna, gdje je bio kamp. Dotad se sviralo na terasi hotela “Kaštel” na vrhu brda, ali kako se očekivalo puno svijeta, bolja je livada. Omar mi se pridružio iz Opatije, pa ćemo poslije koncerta u brdo da vidimo šta ima, a onda u Opatiju da ja vidim šta ima, pošto je, evidentno, Omar već vidio. Kad, zove Sejo Sexon: “Đe si to, Dinara?” U Motovunu, rekoh, očigledno sam mu još ranije u Sarajevu tako nešto nagovijestio. “Je l’ to Maajkara svira večeras?”
Aha. “Eto mene i Saše, u Rovinju smo, pa te zvrcnem kad dođemo.” Hajde. Saša je divna Sejina žena, još i majka i kraljica. I fantastičan fotograf.
Dok sam se nadmudrivao s Omarom ko će po pivu, a šank je bio na udaljenosti od 18 do 20 metara, zove Sejo. “Đe si, evo nas kod ovog restorana.” U backstageu smo. Tako smo, u nadmudrivanju, sad nas četvero, i dočekali koncert Ede Maajke na završetku najsimpatičnijeg od svih festivala.
Redao je Edo pjesme sa albuma “Slušaj mater” i “No sikiriki” sve dok se nije odlučio za cover. Ni manje ni više nego za “Stanje šoka”, autora ovog do mene. Rif koji je svirao Erol, također Sarajlija, malo nas je trznuo, ali mi ne vjerujeme da će se to i desiti. Međutim, kad je Edo počeo pjevati: “Zbog tebe sam ostavio poso s farmerkama/Zbog tebe sam trzno handžar na jarana…”, Sejo i ja smo se pogledali i nasmijali. Pa da, to je – to, ali šta ćemo sad?
Ipak, kad je Maajka suvereno ušao u drugu strofu: “Zbog tebe se počeh brijat i u nedjelju/Zbog tebe sam presto ići gledat Želju”, napravio sam korak, dva unazad i Sexona gurnuo prema stageu. Možda i ne bih da nismo stajali pored drvenih basamaka koje vode na scenu. Sejo je trčao prema Edi i mikrofonu, a na Maajkinoj faci, koji pojma nije imao da je Sexon tu jer je iz hotela na koncert stigao sa sudijskim zviždukom, dobro se moglo razaznati “stanje šoka”.
Od toliko pjesama koje je mogao izvesti u cover varijanti da bude baš ta i da baš njen autor bude tu, e to je malo teže za povjerovati. U publici delirij. Kao da je došao i Bajaga i otpjevao “Verujem, ne verujem“. Elem, koncert za 10.
Poslije smo Omar i ja otišli na brdo da nastavimo feštu, Sejo i Saša u Rovinj, a Edo veze nemam. Ostali smo možda i do osam, devet, a onda smo pokupili Anu, koja je iz Rijeke, a dvije godine ranije završila je glumu na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, i pravac Fiume. Iskrcali smo Anu u Rijeci, rekli vozdra – vozdra i otfurali u obližnju Opatiju. U Feđinom stanu su on i Ismar pili kafu. “Haj’mo u more, spavajte na plaži”, rekao je nikad prežaljeni Ismar. Pristali smo, ali smo prvo rekli c. More je imalo okus tunjevine s gorgonzolom.
(Nastaviće se…)