Tog 2. oktobra 2004. jedini put dosad nisam izašao na izbore. Zapravo, jesam, stigao sam na svoje glasačko mjesto u Osnovnoj školi “Meša Selimović”, ali je red bio podugačak. Bili su to lokalni izbori i želio sam, htio, imao ambiciju da glasam, ali sam i imao dogovor sa Alenom u 10 sati kod škole. Bilo je dva do deset kada sam odustao od izbora. Krenuli smo u Zagreb.
Iste večeri Edo Maajka je imao svoj, do tada najveći koncert, u Domu sportova na Trešnjevci. Bili smo akreditovani i backstage je bio naš. Bila je to koncertna promocija albuma “No sikiriki”.
Najavio ju je veliki Oliver Mlakar. A mi smo ispijali one pive po koje smo morali ići u kafić na službenom ulazu i provlačiti se kroz nake daščurine koje nisu bile dio scenografije. Preživjeli smo.
Koncert kao koncert. Odličan. Jeste da mi se uho bilo začepilo, ali je odličan. Poslije smo dogovarali gdje ćemo. “Jabuka” se činila kao idealna opcija. Ostali smo dva, tri dana.
Danas nešto čeprkam po svom mailu i vidim nekoliko poruka od mog druga Dragana iz Mediacentra Sarajevo. U njihovim starim prostorijama u Pofalićima Edo je bio gost povodom nečega, mislim da nije bio press povodom albuma “No sikiriki”, ali bi trebala biti 2004. godina.
Poslao sam poruku Adnanu s RSG-a da dođe i povede svog mlađeg sina Nedima, kojem je tada bilo šest godina, a pred spavanje, kao i prilikom buđenja obavezno je slušao Maajkaru. Dijete je bilo oduševljeno Edom, a onda je Brčaka, Aidu i mene Adnan pozvao na večeru “Kod Kibeta”.
Edo je naručio Begovu. Kada je dobio porciju, pitao je Jaska konobara ima li kajmaka. “Kajmaka?”, bio je zbunjen Jasko. No, brzo sam riješio situaciju. Pošto je moj daidža prije rata živio u Brčkom, a i mama mi je iz obližnje Gračanice znao sam da oni kajmakom zovu i kajmak i pavlaku i mileram. “Donesi mu miralema”, rekoh tada, a poznati sarajevski konobar se nasmija.
E, sutra je Kurban-bajram, a ja se prisjećam da je broj Slobodne Bosne morao izaći tri dana ranije jer je Ramazanski bajram u novembru 2004. bio u srijedu. Otputovao sam u Zagreb u petak da uradim priče sa snimanja novih albuma Zabranjenog pušenja i Ede Maajke. Sejo Sexon i ekipa snimali su “Hodi da ti čiko nešto da”, a Maajkara “Stigo ćumur”: Pušenje je snimalo u Samoboru, u studiju kod Denykena, a Edo u studiju “Morris” u Zagrebu. Najjača skladba kod Sexona je bila “Laku noć stari”. Kod Ede sve.
(Nastaviće se…)