Ma, nije me tražio. Tek su nam se pogledi nekoliko puta sudarili. Isti slučaj i s Hamom. Sa Đozom i Bojanom, možda. Ovog im novog (bar je meni novi) klavijaturistu ne znam. A neću da pitam Hamu i Nećka. Nek’ napišu u komentaru. Oni vispreniji, poput Panča, će skontati – pišem o grupi “Konvoj”.
Bilo je to nekad davno. Ima tome ljeta 35 i još koji mjesec. Prvi pjevač “Konvoja” je moj drug iz Osnovne škole “Andrija Rašo”. No, tad smo već išli u srednju, ne istu, ne sjećam se u koju je on išao, ali smo stanovali vrlo blizu, u C fazi na Alipašinom Polju. Kaže da nastupaju u finalu Festivala “Nove nade, nove snage”. Mogao je to biti neki april 1989. godine. Otišao sam u Dom mladih, gore, tad se to zvalo “Dancing dvorana”. Onakva nikakva, sva u betonu, ali najdraža. I “Konvoj” je pobijedio po glasovima publike.
Likova iz tog perioda osim Davorovog ne bih se ni sjetio, niti koju su nagradu tačno osvojili, ako sam i sad potrefio, ali jednom mi je pokojni Želimir Altarac Čičak, organizator tog festivala, dao hrpu uvezanih papira sa svojim tekstovima koje je objavljivao u “Večernjim novinama”. Na jednom listu, faksimil fotke, na kojoj se nalazi maloljetnička škvadra: pjevač Davor Ebner, solo gitarista Hamdija Salihbegović, bas gitarista Muamer Đozo i bubnjar Mirsad Krupalija, tadašnji članovi “Konvoja”. Čitavo jutro tražim tu uvezanu hrpu, ali nigdje je. Možda je nekad i pronađem, ima tu kvalitetna galerija likova.
Koncert iz prvog pasusa, mada nisam spomenuo da je bila svirka, održan je 12. decembra u klubu “Cinemas Sloga”. Možda, dok sam izlazio tamo, baš te 1989., kad je Kožo puštao muziku, da sam ponekad bio tako blizu bine. Odnosno tik do nje. Rukom naslonjen. I još sto pored nje, a ja sjedim.
Nedžad Merdžanović je već dugo pjevač “Konvoja”. Toliko dugo da je na početku koncerta rekao kako su na istom mjestu svirali prije tačno 30 godina. Fulio je tek nekoliko dana. Bilo je to na 1. bh. rock and roll festivalu, koji je održan 16., 17., 23. i 24. decembra 1994. u, tada se to tako zvalo, AKUC-u “Seljo”. Već sam o tome pisao na ovoj platformi. E, čuj, platformi. Ali, to je ovo.
Stajao sam na bini. Pravo od klavijaturiste sa naslovne fotke pa lijevo. Samo što je tada Nećko na početku koncerta rekao: “Hoćemo li pravit’ zajebanciju.” Spominjao sam u tom tekstu da sam radio prilog sa tog koncerta za Radio BiH. i upitao Hamu da li je, s obzirom koliko je dugo na sceni, skupio dovoljno bodova za stan. A bio je tek pet. A sad 35. Mada su oni i ranije počeli svirati.
Ipak, nisam bio na puno koncerta “Konvoja”. Možda na šest, sedam. Prije ovog, na onom koji je isto tu, održan krajem 2022. godine. Ozbiljno su zvučali. Sad još ozbiljnije. S tim da sam sad čuo i zvuk iz monitora. No, grešku čuo nisam. U jednom trenutku prišao mi je Pančo i rekao: “Oni su Indexi 2.” Meni se, pak, u jednom trenutku, dok su s rajom pjevali “Fobiju”, odnosno ono: “Hu, hu…”, učinilo da sam u “Sympathy for the Devil” atmosferi Rolling Stonesa. A da publika zna tekstove pjesama to je već stara priča. “Ja ne znam ko si ti…”
Klišeizirano-stereotipnim novinarskim pristupom koncertima, sada biste valjda trebali pročitati da je koncert, dakle, bio odličan, da su se raja dobro zabavila, a “Konvoj” svirao svoje najveće hitove. Pa onda ide nabrajanje… Ali, to pišeš kad ne znaš o čemu pišeš i kad ti urednik kaže da pišeš. A ja nemam urednika.